Деца уз телевизор проводе више времена него у било којој другој активности сем спавања
Предшколци испред телевизора проведу више времена него што је потребно да се добија средњошколска диплома
До матуре, већина деце проведе 15 000 часова гледајући телевизију, а свега 11 000 часова у школи
Много се може научити за 15 000 сати. Поред родитеља, ТВ је најважнији учитељ којег ће деца имати. Деца све време уче са телевизијом. Програм не мора бити специфично образовни да би се то догађало.
Оно што деца уче може ометати или поспешити развој деце. Избор зависи од вас!

Већина програма које деца гледају наменјена је одраслима. Деца, међутим, немају тако велико искуство са реалним светом. За малу децу, ТВ је реални свет, чак и када се разликује од њихових вредности и искустава.
Деца верују у оно што виде на екрану. Често не могу да кажу која је разлика између онога што је реално и оног „кобајаги“. То децу може збунити и одвести у погрешном правцу. То некад може постати и драстично: деца могу повредити себе или друге, имитирајући оно што су видела.
ТВ може оштетити децу на друге начине. Знамо на пример, да деца која пуно гледају телевизију постају пасивна. Деца, да би правилно расла, треба да се баве одређеним стварима а не само да посматрају. Када се много времена проводи испред екрана, деца губе шансу да буду креативна, да користе размишљање и развију своје моторне спосовности.
Многи родитељи и остали експерти, такође брину о „скривеним порукама“, које телевизија шаље. Неки програми могу сугерисати негативан став према женама или националним мањинама; рекламе изазивају претерану жељу деце за играчкама и одређеном врстом хране, могуће је и подржавање насиља и застрашивања као начина комуникације међу људима.

Телевизија ипак није толико лоша. Она може постати прозор у свет. Може проширити дечија знања и интересовања. Може децу упознати са:
стварима  које никад нису видела
местима које никад нису посетила
људима које никад нису срела
догађајима у којима никад нису учествовала

вештинама као што су: читање, бројање, изговарање, решавање проблема
здравом ставу према себи и другим људима
понашању које желимо да деца стекну: несебично понашање, само-контрола...

разговарајте о: исходима различитих програма, разликама између света фантастике и реалног; ТВ карактерима и колико су они (не)слични са људима које познајете; о томе како насиље повређује људе...
направите са децом заједно причу о њиховом омиљеном програму или емисији. Откуцајте то и дајте деци да илуструју
помозите деци да се дописују са ТВ звездама, станицама и спонзорима, да се распитују и да дају мишљење о одређеним програмима
играјте игре које побољшавају говорне способности ваше деце. Тако на пример, потражите сваког дана нову реч, или размишљајте о програму или карактеру који почиње на одређено слово...
нову информацију и интересовање поткрепите неком књигом или излетом
размишљајте о играма типа квиза: неко нека замисли неку ТВ личност, остали нека погађају; охрабрујте их да постављају питања
не плашите се да отворено покажете шта вам се свиђа, а шта не
разговарајте о: исходима различитих програма, разликама између реалног и света фантастике; ТВ карактерима и колико су они налик људима које познајете, о томе како насиље повређује људе...

недељно или дневно, погледајте ТВ програм са децом заједно, па изаберите шта је вредно погледати
објасните детету зашто не желите да гледа поједине емисије. Останите у тој селекцији пажљиви према детету, али поштујте и сопствене разлоге
подстичите дете да гледа различите врсте програма
пружите деци, осим гледања телевизије, мноштво других активности

подстичите децу да нацртају или испричају колико је оно што су гледали налик реалним људима које познајете; о томе како насиље повређује људе...
са старијом децом причајте о томе како се прави ТВ шоу. Ако је то могуће, посетите неки студио; организујте да деца бораве у некој емисији и сл.