Лудаја
под шеширом нашим, накривљена маштом, под велом наранџасте,љубичасте и
помало плаве, весело и усхићено се кретала и од среће сијала...Краљ
Бамбија тога дана храбро нас је водио преко градског Трга,затим преко
моста и на крају доведе нас и до Музеја где нас је чекала забава и
музика уз слатко послужење...Ватрена наранџаста боја која је тог дана
владала карневалом фино нас је загрејала у овом октобарском дану...У
срцу и души дечијој било је топло јер је карневал такво осећање среће,
заједништва и милине побудио!Били смо лепи на начин свој јер смо имали
управо само свој јединствени ,непоновљиви,а сопствени крој!